Искуство изградње димњака, као пута за одвод нежељених и штетних гасова у домаћинству, човек је искористио и за ослобађање од нежељених гасова у индустрији, с тим што су његове димензије далеко веће али и штетан утицај гасова на средину видљивији. Штетни гасови се у висину подижу захваљујући физичком закону подизања топлог ваздуха у више слојеве као и закону струјања у самом димњаку. Поред ова два закона, којим се човек решава нежељених гасова као тренутних проблема, у другом "чину" два нова закона се директно окрећу против њега. Први је чињеница Земљине теже, која честице штетних материја поново привлачи земљи (теже у непосредној близини димњака, лакше нешто даље) и други, у крајњем ограничен простор атмосфере и законитост њеног физичко-хемијског састава и функције коју је тај састав имао и има у формирању живота на Земљи и његовом даљњем одржавању.
Директно загађивање ваздуха врши се и снажном моторизацијом. Аутомобили омогућавају већу покретљивост али за узврат траже изузетно много кисеоника (за сагоревање у мотору) а враћају угљен-диоксид и угљенмоноксид. Човек као конзумент дувана, такође загађује ваздух свог становања. Индиректно загађење ваздуха врши се испаравањем штетних материја избачених у воду или одложених на земљу. Када једном доспеју у атмосферу, гасови ослобођени током сагоревања фосилних горива ступају у различите хемијске реакције, при чему настају многа опасна једињења. Такве су сумпора и азотна киселина, од којих настају праве киселе кише, које падају на земљу и улазе у циклус кружења воде. Киселе кише уништавају шуме на великим пространствима. Улазе и у реке и језера, где убијају рибе и многе друге животиње. Због тога што хемијски загађивачи ваздушним струјама лако и брзо прелазе са једног на други крај континента, киселе кише данас представљају велики светски проблем. Научници су пронашли трагове сагоревања из аутомобила чак и у леду Антарктика. Због тога многе индустријализоване земље данас смањују ослобађање сумпор-диоксида у атмосферу, а модерни аутомобили више не користе бензин са оловом. Киселе кише су уништиле огромна шумска пространства. Економска штета настала због губитка дрвне масе је велика. Међутим, још је већа еколошка штета због уништавања живих бића у шумским екосистемима. Све последице киселих киша биће сагледане тек у будућности. |